Отварање

Овде се ништа не дешава. Овде ништа неће бити исправљено нити срушено. Никакво тумачење није на путу. Никакав закључак. Ово је слободан крај нити речи које су некада биле звуци. Звуци који су се некада провлачили тамо-амо кроз васиону, у неком кутку простора, а можда само у неком кутку људске маште. Сада, док ови редови пролазе пред твојим очима, енергија оних звукова одавно је ишчезла, и на страни је остао само њихов призрачни траг. Сви су утихнули. Сви звуци, и можда читав онај свет и сви његови људи. Може бити чак и да ум који је некада уносио траг тих звукова на папир одавно не дише. Баш као овај тренутак — онај у коме си управо прочитао ову реченицу — већ је прошао, сви тренуци ове књиге су прошли. Тренуци и слике које би се изгубиле у грозничавом шуму светских збивања да нису биле записане овде. Записане су да постану мост између мог света и твог. Мост из мог света, у тренутку кад пишем ове реченице, у твој свет, у тренутку кад седнеш да их читаш. Са ове стране, ја одмотавам нит речи, а са оне стране ти је скупљаш. Као у детињству, кад би Маман распредала предиво са старе одеће, а ми бисмо узели нит и кружили по кући да се предиво не би гомилало. Можда је твоја генерација дошла коју годину касније за тај свет предива — али замисли: некад, негде у свету, деца су се тако играла. Сада ја одмотавам нит речи, а ти је узми и однеси у свој свет, да се не би гомилала овде, у мом свету.